Koliko je visok vaš krvni pritisak?

Hipertenzija je globalni problem koji pogađa oko 1,13 milijardi ljudi. To je hronična savremena bolest koju karakterišu dve grupe vrednosti. Prva vrednost, odnosno sistolni krvni pritisak, govori vam koliko je visok pritisak u venama kada je srčani mišić stegnut, dok vam druga vrednost, odnosno dijastolni krvni pritisak, govori koliko je visok pritisak kada se srčani mišić opusti.

Koliko visoko je previsoko?

Optimalne vrednosti su kada su i sistolna i dijastolna vrednost ispod 120/80 mm Hg. Ako su jedna ili obe vrednosti iznad 140/90 mm Hg, govorimo o hipertenziji.

Definicija i klasifikacija vrednosti krvnog pritiska

Klasifikacija	Sistolni krvni pritisak, mm Hg		Dijastolni krvni pritisak, mm Hg
Optimalan	< 120	i	< 80
Normalan	120–129	i/ili	80–84
Visok normalan	130–139	i/ili	85–89
Hipertenzija I stepena	140– 159	i/ili	90–99
Hipertenzija II stepena	160–179	i/ili	100–109
Hipertenzija III stepena	≥ 180	i/ili	≥ 110
Izolovana sistolna hipertenzija	≥ 140	i	< 90

Rizik od kardiovaskularnih bolesti se udvostručuje svakim porastom za 20/10 mm, počev od 115/75 mm Hg.

Šta prouzrokuje visoki krvni pritisak?

Hipertenzija ne pogađa samo starije osobe, iako je istina da vene vremenom postaju slabije, što povećava verovatnoću njene pojave. Zbog savremenog stila života, hipertenzija se javlja kod sve više mladih ljudi.

Uz fizičku neaktivnost, stres, gojaznost i visok unos soli, glavni faktori rizika uključuju porodičnu istoriju hipertenzije i istovremeno prisutnu bolest bubrega ili dijabetes. Međutim, pravi uzrok hipertenzije najčešće je skriven.

ČAK NI BLAGO POVIŠENE VREDNOSTI NE SMEJU DA SE IGNORIŠU

Većina pacijenata ima „samo“ blago povišen krvni pritisak ili 1. stepen hipertenzije, što znači da je rizik prisutan kod čak 74% pacijenata sa hipertenzijom. Ako se ne leči, hipertenzija može da dovede do ozbiljnih posledica. Zapravo, oštećenje ciljnih organa (krvnih sudova, srca, mozga, bubrega, očiju), koje hipertenziju čini važnim faktorom rizika za kardiovaskularni morbiditet i mortalitet, događa se već u 1. stepenu hipertenzije.

Pravovremeno lečenje blagog povećanja krvnog pritiska može da spreči oštećenje organa i kasniji razvoj težih oblika bolesti.

DA LI SE RAZLIKUJU VREDNOSTI KOJE IZMERITE KOD KUĆE OD ONIH U ORDINACIJI LEKARA?

Povišen krvni pritisak zbog straha od lekara ili takozvani efekat belog mantila, nije samo mit – već je i važna prepreka. Procenjuje se da 15–25% ljudi ima lažno visok krvni pritisak izmeren u lekarskog ordinaciji, dok im je krvni pritisak meren kod kuće, odnosno u svakodnevnim okolnostima, normalan.

Merenje krvnog pritiska kod kuće može da pomogne i sa obrnutim fenomenom, odnosno, kada se ispostavi da su vrednosti kod kuće povišene, iako su delovale sasvim u redu kada ih je izmerio lekar. Ovaj fenomen naziva se maskiranom hipertenzijom i javlja se kod oko 10–20% ljudi. Pošto je teško otkriti pacijente koji imaju maskiranu hipertenziju, mnogi od njih se ne leče, što povećava njihov rizik od kardiovaskularnih komplikacija.

Lažna očitavanja su moguća i ukoliko pacijent u toku merenja krvnog pritiska govori, stoji, drži ruku u nepravilnom položaju, pod dejstvom alkohola je ili je manžetna suviše uska.

Da bi se izbegla lažna očitavanja, važno je da se pritisak pravilno meri [DT1] i da se merenje ponovi nekoliko puta. Za potvrdu dijagnoze savetuje se kombinacija merenja u lekarskoj ordinaciji sa merenjima kod kuće ili sa kontinuiranim merenjima tokom 24 sata.

---

ŠTA RADITI U SLUČAJU POVIŠENIH VREDNOSTI?

Hipertenzija može da se spreči ili ublaži zdravim načinom života. Redovna fizička aktivnost, normalna telesna težina, smanjen unos soli, masti i alkohola, prestanak pušenja, smanjeno izlaganje stresu i konzumiranje puno voća i povrća može da pomogne u smanjenju krvnog pritiska, a u mnogim slučajevima čak i da ga vrati na normalne vrednosti. Često je (u zavisnosti od toga koliko je visok krvni pritisak i od drugih faktora rizika) osim zdravog načina života potrebno da se uzimaju i lekovi za smanjenje krvnog pritiska.

Reference

1. WHO: Hypertension. [internet]. Geneva: World Health Organisation; 2021 [cited 2021 Jun 28]. Available from: https://www.who.int/novosti-room/fact-sheets/detail/hypertension
2. Slovenske smernice za obravnavo hipertenzije 2018 [internet]. Ljubljana: Združenje za arterijsko hipertenzijo, Slovensko zdravniško združenje; 2018 [cited 2021 Jun 28]. Available from: https://hipertenzija.org/_assets/2019/12/Smernice-za-obravnavo-hipertenzije-2018.pdf.
3. NIJZ: 17. maj: Svetovni dan hipertenzije [internet]. Ljubljana: Nacionalni inštitut za javno zdravje; 2017 [cited 2021 Jun 28]. Available from: https://www.nijz.si/sl/17-maj-svetovni-dan-hipertenzije-2017
4. Williams B, Mancia G, Spiering W et al. 2018 ESC/ESH Guidelines for the management of arterial hypertension. European Eur Heart J 2018; 39(33): 3021–3104.
5. Franco V, Oparil S, Carretero OA. Hypertensive therapy: Part I. Circulation 2004; 109(24): 2953-8. 
6. Writes S. Common Causes of Hypertension in Senior Adults. Health Sci J 2017; 11(4): 523.
7. Lurbe E, Agabiti-Rosei E, Cruickshank JK et al. 2016 European Society of Hypertension guidelines for the management of high blood pressure in children and adolescents. J Hypertens 2016; 34(10): 1887-920. 
8. WebMD: Causes of Secondary Hypertension [internet]. 2020 [cited 2021 Jun 21]. Available from: https://www.webmd.com/hypertension-high-blood-pressure/guide/secondary-hypertension-causes
9. Julius S. Need for fixed dose combination therapy in the early phases of hypertension. Medicographia 2010; 32 (3): 262–8.
10. Mensah GA, Croft JB, Giles WH. The heart, kidney, and brain as target organs in hypertension. Cardiol Clin 2002; 20(2): 225-47.
11. X. strokovni sestanek sekcije za arterijsko hipertenzijo: zbornik [internet]. Ljubljana: Združenje za arterijsko hipertenzijo, Slovensko zdravniško združenje; 2001 [cited 2021 Jun 28]. Available from: https://hipertenzija.org/_assets/2019/08/SAH_2001.pdf
12. Med.over.net: Hipertenzija zaradi bele halje? [internet]. Ljubljana: Med.Over.Net; 2021 [cited 2021 Jun 21]. Available form: https://med.over.net/hipertenzija-zaradi-bele-halje/
13. Stergiou GS, Palatini P, Parati G et al. 2021 European Society of Hypertension practice guidelines for office and out-of-office blood pressure measurement. J Hypertens 2021; 39(7):1293–1302.
14. XXIX. strokovni sestanek Združenja za arterijsko hipertenzijo: zbornik [internet]. Ljubljana: Združenje za arterijsko hipertenzijo, Slovensko zdravniško združenje; 2021 [cited 2021 Jun 28]. Available from: https://hipertenzija.org/_assets/2021/05/Zbornik_2020.pdf.
15. SafeBeat: Why Young People Should Be Wary of High Blood Pressure [internet]. [cited 2021 Jun 28]. Available from: https://safebeat.org/novostiroom/headlines/why_young_people_should_be_wary_of_high_blood_pressure/
16. Magalhães JA, Lins-Filho OL, de Couto TLG et al. Prevalence of masked hypertension evaluated by home blood pressure monitoring in a large sample of patients with office blood pressure <140/90 mmHg. Blood Press Monit 2021; 26(3): 224-229.